U modnoj industriji termin "održiva moda” praćen je nizom pitanja koji zahtevaju sofisticirane odgovore. 

Ukratko, to je opšti termin za bilo koju odeću, obuću koja se proizvodi tako da može da se reciklira. Drugo, planeta se ne zagađuje prilikom njihove proizvodnje, a radnici se tretiraju etički.

Ispostavilo se da su glavni interesi održive mode odbacivanje zagađenja životne sredine u bilo kom obliku, smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO 2) u atmosferu, borba protiv viška proizvodnje, podrška biološke raznolikosti na planeti i zaštita radničkih prava.

Pamuk i poliester čine 85% materijala koji se koriste u proizvodnji odeće, a oba ova materijala su daleko od održivih.

Poliester, na primer, potiče od sirove nafte - što može da izazove štetna izlivanja i kontaminaciju vode tokom vađenja. Poliester, generalno gledano, ne može biti biorazgradiv. Pored toga, tkanina je obojena hemijskim bojama. S druge strane, uzgajanje pamuka kao useva traži veliku količinu vode i pesticida. Npr. pamuk za jednu majicu zahteva 2,7 hiljada litara vode - količinu vode koja je potrebna osobi za tri godine života. Zapravo, neke korporacije koriste organski pamuk koji se neguje bez pesticida, ali to čini jedva jedan odsto globalnih useva, a takav pamuk ne koristi ništa manje vode.

Kupci moraju da se sete jedne stvari: jednostavno verovanje u reč "održivo" na etiketi nije dovoljno. Većina ljudi treba da preispita svoje šoping navike i odnos prema odeći.